Шта је ВДМ
ВДМ (Мултиплекинг Вавеленгтх Дивисион Мултиплекинг) је једна од оптичких комуникационих технологија за одашиљање сигнала великог капацитета која се назива мултиплексовање дељења таласне дужине. Слика 1 приказује шематски дијаграм ВДМ преноса. На страни преноса ВДМ-а припремљено је више полуводичких ласера (ЛД) који емитују светлост различитих таласних дужина, а сваки ЛД је модулисан да ствара сигналну светлост. Ове сигналне лампице се преносе у једно оптичко влакно помоћу мултиплексера (који се такође назива Мук). На страни пријема, демултиплексер таласне дужине (који се такође назива ДеМултиплекер: ДеМук) користи се за дељење светлости на сваку таласну дужину, а фотодетектор (ПД) прима сигнал. У поређењу са слањем сигнала са једном таласном дужином, слање са две таласне дужине је двоструко веће, а са три таласне дужине могуће је послати више сигнала коришћењем више таласних дужина.

Слика 1. Шематски дијаграм ВДМ преноса
ЦВДМ (Цоарсе ВДМ) је ВДМ са широким размаком таласне дужине.
У ВДМ преносу може се послати више сигнала јер се користи више таласних дужина, али да би се користиле многе таласне дужине, потребно је поделити одређени опсег таласних дужина у уске интервале таласне дужине. Ако је растојање таласних дужина уско, цена ће се повећати јер је потребно да таласна дужина ЛД-а и делови попут филтера који раздвајају сваку таласну дужину буду врло тачни. С друге стране, ако је размак таласне дужине широк, количина сигнала који се може послати биће мала, али систем ће бити јефтин. Стога је ИТУ-Т (Сектор за стандардизацију телекомуникација Међународне уније за телекомуникације) одредио два интервала ВДМ таласних дужина тако да се може користити систем погодан за сваку апликацију. Један је стандард са уским интервалом таласне дужине званим ДВДМ, који је погодан за пренос великих капацитета великог капацитета. Други је стандард са широким интервалом таласне дужине званим ЦВДМ, који је погодан за пренос од {1}} до 80 км где капацитет није толико велик.
Слика 2 приказује таласну дужину ЦВДМ. Средња таласна дужина је 18 таласна дужина подељена од 1271 нм до 1611 нм укључујући О опсег, Е опсег, С опсег, Ц опсег и Л опсег у 20 нм интервалима. . Заправо, мало је случајева где се користе све 18 таласне дужине и 8 таласне дужине од 1471 нм до 1611 нм или 4 таласне дужине од {{10 }} Нм до 1611 нм се често користе. То је зато што се у опсегу таласних дужина могу користити многе опште масовне оптичке компоненте. На пример, може се користити ЦВДМ филтер који се користи за поделу / мултиплексирање таласних дужина, неједињена Мук / ДеМук јединица и оптички модул додавања / пада (ОАДМ) који екстракује и додаје одређене таласне дужине.
Последњих година успостављена је 100 ГбЕ-ЛР 4 мрежна оптичка технологија оптичке комуникације која користи четири таласне дужине у 1300 нм опсегу (О опсегу) и ЦВДМ у овом опсегу таласних дужина. , који се разликује од ЦВДМ у опсегу таласних дужина који је био главни начин употребе, привлачи пажњу.

Слика 2. Таласна дужина ЦВДМ
ДВДМ (Густ ВДМ) је ВДМ са уским интервалом таласне дужине.
Сл. 3 приказује таласну дужину ДВДМ. У случају ДВДМ, размак је одређен фреквенцијом светлости, а не таласном дужином. Пошто је ДВДМ постављен на пренос на велике даљине помоћу оптичког појачала, користе се само Ц опсег и Л опсег који се лако појачавају, а таласна дужина је врло фино подељена да би се повећао преносни капацитет. Поред 100 ГХз размака, постоји и 200 ГХз стандард размака. За више информација погледајте: ИТУ Грид ДВДМ референтна табела. За поделу таласних дужина можете користити оптичке компоненте масовне производње, као што су ДВДМ филтери, Мук / ДеМук јединице, АВГ модули и оптички модули додавања / пада (ОАДМ).

Слика 3. ДВДМ фреквенција (таласна дужина)
Мрежа у којој се користи ВДМ
Слика 4 приказује слику оптичке комуникацијске мреже. Мрежа је подељена на језгрену мрежу која повезује велике градове, метро мрежу која повезује главна подручја унутар префектуре и приступну мрежу која повезује куће и предузећа. ДВДМ се користи за основне мреже. Користи велики број таласних дужина за велики капацитет, а користи и оптичко појачало за пренос на велике удаљености. ЦВДМ се углавном користи у метро мрежама. ЦВДМ се заснива на претпоставци да се не користи оптичко појачало, а комуникациона удаљеност је око 50 км до 80 км. Већина подручја у префектурама може се покрити без оптичког појачала, али ако је губитак влакана већи од очекиваног или желите мало продужити раздаљину, можете користити ЦВДМ појачало које смо развили од нас.

Слика 4. Слика оптичке комуникацијске мреже
